Energetski samit u BiH 2024 – CBAM izazov i prilika za BiH
Uz ispunjenje određenih preduslova koji podrazumijevaju uvođenje ETS-a (Sistem trgovanja emisija), naša zemlja do 2030.godine može izbjeći mehanizam za ugljičnu prilagodbu na granicama (CBAM) za izvoz električne energije, čija je proizvodnja prema analizi uticaja mehanizma u BiH koju je obavio EU4Energy najteže pogođena industrija, rečeno je tokom prvog panela Energetskog samita u BiH 2024.
„CBAM jeste izazov za BiH jer će nametnuti
dodatne administrativne i finansijske troškove za sektore koje obuhvata ali i prilika jer potiče
dekarbonizaciju industrije i proizvodnju električne energije“ kazao je u
uvodnoj prezentaciji u ime projekta EU4Energy, William L’Heude, zamjenik šefa za klimatski odjel u Ministarstvu
ekonomije i finansija Francuske, ističući da je panel o mehanizmu CBAM s učesnicima na visokoj
razini pokazao da su bh. vlasti i proizvođači aktivno uključeniu pripremu
strategije odgovora u skladu s klimatskim obavezama BiH i evropskim težnjama,
uključujući pokretanje praćenja, izvještavanja i verifikacije emisija (MRV) za
ETS kao prvi korak prema uspostavi EU ETS sistema.
Panelistica Ajla Mehinović, rukovodilac Sektora za tržišno snabdijevanje, ukazala je na činjenicu da se JP Elektroprivreda BiH provedbom internog obračuna troškova CO2 unaprijed opredjelila za rezervaciju sredstava i stvaranje internog fonda za potrebe tranzicije u pravcu dekarbonizacije i da ovakav obračun istovremeno služi kao priprema za uslove poslovanja uz plaćanje naknade za CO2.
Uz osvrt na dosadašnje iskustvo i lekcije naučene u EU u vezi sa CBAM regulativom, učesnici panela Admir Softića, pomoćnik ministra vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Ajla Mehinović, Almir Bajtarević, menadžer upravljanja kvalitetom i okolišom Heidelberg Materials Cement BiH (Tvornica Cementa Kakanj) i Envera Garić, direktorica odjela za poboljšanje kvaliteta, AL-BoWiDo d.o.o. , raspravljali su i o tome kako se druge kompanije u BiH pripremaju za CBAM kojem od 01.januara 2026.godine, uz cjelokupan uvoz električne energije, podliježe i uvoz aluminijuma, čelika, gvožđa, đubriva, vodonika ili cementa u EU, uz kazne za nepoštivanje.
Tokom panela Finansiranje energetske tranzicije s predstavnicima
bankarskog sektora diskutovano je o
dostupnim opcijama finansiranja za sprovođenje tranzicije koja za BiH ima značajan finansijski
uticaj, zbog obaveza koje je naša zemlja preuzela
kroz usvojenu Zelenu agendu SB (Sofijska deklaracija), Mapu puta za
dekarbonizaciju i NECP.
Drugog dana Samita razgovaraće se o rješenjima za održivu energiju, pravednoj energetskoj tranziciji, investiranju u OIE, istraživanjima i razvoju energetskog sektora. U panelu posvećenom sistemu trgovanja emisijama (ETS) učestvovaće Anes Kazagić, rukovodilac Sektora za strateški razvoj.